Komandna linija

Sledeca lekcija
Video lesson

U ovoj lekciji ćemo proći kroz nekoliko načina pomoću kojih možete da poboljšate vaš rad u korišćenju shell-a. Sa shell-om radimo već neko vrijeme, ali smo se najviše fokusirali na izvršavanje različitih komandi. Sada ćemo vidjeti kako da pokrenemo nekoliko procesa u isto vrijeme dok ih pratimo, kako da zaustavimo ili pauziramo specifični proces i kako da podesimo proces da radi u pozadini.

Takođe ćemo naučiti različite načine da poboljšate vaš shell i druge alate, definisanjem pseudonima i konfigurisanjem istih pomoću dotfiles. I jedno i drugo će vam uštedjeti vrijeme, npr. korišćenjem istih konfiguracija za sve vaše mašine bez potrebe da pišete duge komande. Vidjećemo i kako da radimo sa udaljenim mašinama koristeći SSH.

Kontrola posla

U nekim slučajevima ćete morati da prekinete posao u toku izvršavanja, npr. ukoliko je komandi potrebno previše vremena da bi se izvršila (kao npr.

1 nalaženje
veoma velike strukture direktorijuma za pretraživanje). Većinu vremena, možete odraditi
1 Ctrl-C
i komanda će se zaustaviti. Ali, kako ovo zapravo radi i zašto ponekad ne uspijeva da prekine proces?

Ubijanje procesa

Vaš shell koristi UNIX komunikacioni mehanizam koji se zove signal za prosleđivanje informacija procesu. Kada proces primi signal, on zaustavlja svoje izvršavanje, bavi se signalom i potencijalno mijenja tok izvršenja na osnovu informacija koje je signal isporučio. Iz ovih razloga, signali su ono što zaustavlja softver.

U našem slučaju, kada kucamo

1 Ctrl-C
ovo traži shell-u da isporuči
1 SIGINT
signal procesu.

Evo minimalističkog primjera Python programa koji snimi

1 SIGINT
signal i ignoriše ga, ne zaustavljajući se. Umjesto toga, da bi zaustavili ovaj program možemo koristiti
1 SIGQUIT
signal, kucanjem
1 Ctrl-\
.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 #!/usr/bin/env python import signal, time def handler(signum, time): print("\nI got a SIGINT, but I am not stopping") signal.signal(signal.SIGINT, handler) i = 0 while True: time.sleep(.1) print("\r{}".format(i), end="") i += 1

Evo šta se dešava ukoliko unesemo

1 SIGINT
dva puta u program, praćen sa
1 SIGQUIT
. Imajte u vidu da
1 ^
označava kako se
1 Ctrl
prikazuje u terminalu prilikom unosa.

1 2 3 4 5 6 $ python sigint.py 24^C I got a SIGINT, but I am not stopping 26^C I got a SIGINT, but I am not stopping 30^\[1] 39913 quit python sigint.py

Dok su

1 SIGINT
i
1 SIGQUIT
obično povezani sa zahtjevima koji se odnose na terminal, više generički signal koji traži od procesa da se prekinu je
1 SIGTERM
signal. Da bi poslali ovaj signal možemo koristiti kill komandu, sa sintaksom
1 kill -TERM <PID>
.

Pauziranje i stavljanje procesa u pozadinu

Signali mogu raditi i druge stvari mimo zaustavljanja procesa. Na primer,

1 SIGSTOP
pauzira proces. U terminalu, kucanje
1 Ctrl-Z
će proslijediti shell-u da pošalje
1 SIGTSTP
signal, skraćeno za Terminal Stop (npr. verzija terminala za
1 SIGSTOP
).

Zatim možemo nastaviti pauzirani posao koji se nalazi u prvom planu ili u pozadini koristeći, zavisno od toga, fg ili bg.

Jobs komanda izlistava nezavršene poslove koji su povezani sa trenutnom sesijom terminala. Možete referencirati te poslove koristeći njihov pid (možete koristiti pgrep da to saznate). Još više intuitivnije, možete referencirati proces koristeći simbol procenta i njegov broj zadatka (prikazan kao

1 jobs
). Da bi referencirali poslednji posao koji se odvija u pozadini, možete koristiti specijalni parametar
1 $!
.

Dodatna stvar koju je potrebno znati jeste da

1 &
suffix u komandi će pokrenuti komandu u pozadini, vraćajući vam prompt, iako će i dalje koristiti shell STDOUT što može biti iritantno (koristite shell redirekcije u tom slučaju).

Da bi prebacili u pozadinu program koji je u toku možete odraditi

1 Ctrl-Z
praćen sa
1 bg
. Imajte u vidu da su procesi u pozadini i dalje djeca procesa vašeg terminala i da će biti ugašeni ukoliko zatvorite terminal (ovo će poslati još jedan signal,
1 SIGHUP
). Da bi spriječili da se to desi možete izvršiti program koristeći nohup (omotač koji ignoriše
1 SIGHUP
), ili koristi
1 disown
ukoliko je proces već započet. Alternativno, možete koristiti terminal multiplexer kao što ćemo vidjeti u sledećoj sekciji.

Ispod je jednostavna sesija koja prikazuje neke od tih koncepata.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 $ sleep 1000 ^Z [1] + 18653 suspended sleep 1000 $ nohup sleep 2000 & [2] 18745 appending output to nohup.out $ jobs [1] + suspended sleep 1000 [2] - running nohup sleep 2000 $ bg %1 [1] - 18653 continued sleep 1000 $ jobs [1] - running sleep 1000 [2] + running nohup sleep 2000 $ kill -STOP %1 [1] + 18653 suspended (signal) sleep 1000 $ jobs [1] + suspended (signal) sleep 1000 [2] - running nohup sleep 2000 $ kill -SIGHUP %1 [1] + 18653 hangup sleep 1000 $ jobs [2] + running nohup sleep 2000 $ kill -SIGHUP %2 $ jobs [2] + running nohup sleep 2000 $ kill %2 [2] + 18745 terminated nohup sleep 2000 $ jobs

Specijalni signal je

1 SIGKILL
budući da ne može biti snimljen od strane procesa i da će uvijek biti odmah prekinut. Ipak, može imati loše efekte sa strane kao što je ostavljanje samih children procesa.

Možete naučiti više o ovim i drugim signalima ovdje ili kucanjem man signal ili

1 kill -t
.

Multiplexeri Terminala

Kada koristite interfejs komandne linije obično ćete željeti da pokrenete više stvari odjednom. Na primer, možda ćete željeti da pokrenete vaš editor i vaš program jedno pored drugog. Iako ovo može biti ostvareno otvaranjem novog prozora terminala, korišćenje multiplexera terminala je svestranije rešenje.

Multiplexeri terminala kao što je tmux vam pružaju mogućnost multiplexa terminala prozora koristeći panes i tabove tako da možete imati interakciju sa više shell sesija. Još više, multiplexeri terminala vam dopuštaju da odvojite trenutnu sesiju terminala i da se prikačite na nju u nekom kasnijem trenutku. Ovo može mnogo popraviti vaše iskustvo kada radite sa udaljenim mašinama jer izbjegava upotrebu

1 nohup
i sličnih trikova.

Najpopularniji multiplexer terminala ovih dana je tmux.

1 tmux
je veoma podesiv i korišćenjem povezanih prečica tastera možete kreirati više tabova i panes-a i brzo se kretati kroz njih.

1 tmux
očekuje od vas da znate prečice za tastere, i sve one imaju formu
1 <C-b> x
što znači (1) pritisnite
1 Ctrl+b
, (2) otpustite
1 Ctrl+b
, i zatim (3) pritisnite
1 x
.
1 tmux
ima sledeću hijerarhiju objekata:

  • Sesije - Sesija je nezavisni radni prostor sa jednim ili više prozora
    • 1 tmux
      započinje novu sesiju
    • 1 tmux new -s NAME
      je započinje sa tim nazivom
    • 1 tmux ls
      izlistava trenutnu sesiju
    • U okviru
      1 tmux
      kucanje
      1 <C-b> d
      odvaja trenutnu sesiju
    • 1 tmux a
      pridodaje poslednju sesiju. Možete da koristite
      1 -t
      flag da označite koju
  • Windows - Ekvivalent tabovima u editoru ili pretraživaču - vizuelno odvaja dio iste sesije
    • 1 <C-b> c
      Kreira novi prozor. Da ga zatvorite možete zaustaviti shell koristeći
      1 <C-d>
    • 1 <C-b> N
      Ide do N th prozora. Imajte u vidu da su numerisani
    • 1 <C-b> p
      Ide do prethodnog prozora
    • 1 <C-b> n
      Ide do sledećeg prozora
    • 1 <C-b> ,
      Mijenja ime trenutnog prozora
    • 1 <C-b> w
      Izlistava trenutni prozor
  • Panes - Kao i vim splits, panes vam dopuštaju da imate više shell-ova na istom displeju.
    • 1 <C-b> "
      Dijeli trenutni pane horizontalno
    • 1 <C-b> %
      Dijeli trenutni pane vertikalno
    • 1 <C-b> <direction>
      pomjera pane u zadati pravac. Pravac ovdje označava tastere sa strelicama.
    • 1 <C-b> z
      Uključuje zoom za trenutni pane
    • 1 <C-b> [
      Započinje pomicanje unazad. Zatim možete pritisnuti
      1 <space>
      da započnete selekciju i
      1 <enter>
      da kopirate tu selekciju.
    • 1 <C-b> <space>
      Kruži kroz pane uređenje.

Za dalje čitanje, ovdje je kratki tutorijal na

1 tmux
a ovdje je detaljnije objašnjenje koje pokriva originalnu
1 screen
komandu. Možda ćete željete da se bolje upoznate sa screen, budući da dolazi instaliran na većini UNIX sistema.

Pseudonimi

Može biti zamorno kucanje dugih komandi koje uključuju mnoge flagove ili opširne opcije. Iz ovog razloga, većina shell-ova podržava pseudonime. Shell pseudonim je kratka forma neke komande koju će vaš shell automatski zamijeniti za vas. Na primer, psuedonim u bash-u ima sledeću strukturu:

1 alias alias_name="command_to_alias arg1 arg2"

Imajte u vidu da nema razmaka okolo znaka jednako

1 =
, jer je alias shell komanda koja prima jedan argument.

Pseudonimi imaju mnoge pogodne funkcije:

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 # Make shorthands for common flags alias ll="ls -lh" # Save a lot of typing for common commands alias gs="git status" alias gc="git commit" alias v="vim" # Save you from mistyping alias sl=ls # Overwrite existing commands for better defaults alias mv="mv -i" # -i prompts before overwrite alias mkdir="mkdir -p" # -p make parent dirs as needed alias df="df -h" # -h prints human readable format # Alias can be composed alias la="ls -A" alias lla="la -l" # To ignore an alias run it prepended with \ \ls # Or disable an alias altogether with unalias unalias la # To get an alias definition just call it with alias alias ll # Will print ll='ls -lh'

Imajte u vidu da pseudonimi nisu trajni u shell sesiji po default-u. Da bi neki pseudonim bio trajan morate ih uključiti u shell startup datoteci, kao što je

1 .bashrc
ili
1 .zshrc
koje ćemo predstaviti u sledećoj sekciji.

Dotfiles

Mnogi programi se podešavaju koristeći datoteke sa čistim tekstom poznate kao dotfiles (jer naziv datoteke počinje sa

1 .
, npr.
1 ~/.vimrc
, tako da su oni po defaultu skriveni u listingu direktorijuma
1 ls
).

Shell-ovi su jedan primjer programa koji se podešavaju preko takvih fajlova. Prilikom pokretanja, vaš shell će pročitati mnoge datoteke da bi se učitala njegova podešavanja. Zavisno od shell-a, bilo da pokrećete login i/ili interakciju, čitav proces može biti veoma kompleksan. Ovo je odličan resurs na ovu temu.

Za

1 bash
, uređivanje vašeg
1 .bashrc
ili
1 .bash_profile
će raditi na većini sistema. Ovdje možete uključiti komande koje želite da se pokrenu prilikom pokretanja, kao što su pseudonimi koje smo opisali ili modifikacija vašeg
1 PATH
okruženja varijabli. U stvari, mnogi programi će vas pitati da uključite red kao što je
1 export PATH="$PATH:/path/to/program/bin"
u vašoj shell konfiguracionoj datoteci, tako da njegovi binarni fajlovi mogu biti pronađeni.

Neki drugi primjeri alata koji mogu biti podešeni kroz dotfiles su:

  • 1 bash - ~/.bashrc, ~/.bash_profile
  • 1 git - ~/.gitconfig
  • 1 vim
    -
    1 ~/.vimrc
    and the
    1 ~/.vim folder
  • 1 ssh - ~/.ssh/config
  • 1 tmux - ~/.tmux.conf

Kako da organizujete vaše dotfiles? Oni bi trebali da budu u njihovom posebnom folderu, ispod kontrole verzije, i symlinked na mjesto koristeći script. Ovo ima sledeće benefite:

  • Laka instalacija: ukoliko se ulogujete na novu mašinu, potvrđivanje vaših podešavanja će trajati samo oko minut.
  • Prenosivost: Vaši alati će raditi na isti način svuda.
  • Sinhronizacija: Možete da ažurirate vaše dotfiles bilo gdje i da svi oni budu sinhronizovani.
  • Praćenje promjena: Vjerovatno ćete kroz vašu čitavu programersku karijeru održavati vaše dotfiles, i jako je dobro imati kontrolu istorije za projekte koji će duže trajati.

Šta bi trebali da stavite u dotfiles? Možete učiti o podešavanju vaših alata čitanjem online dokumentacije ili man pages. Drugi dobar način jeste pretraživanje interneta za blog postove o specifičnim programima, gdje će vam autori iznijeti njihove preference podešavanja. Još jedan način da učite o podešavanjima jeste pregledanjem dotfiles drugih ljudi: možete pronaći gomilu dotfiles repositories na Githubu - pogledajte najpopularnije ovdje (Savjetujemo vam da ne kopirate na slijepo podešavanja). Ovdje je još jedan dobar resurs na ovu temu.

Svi instruktori ovih lekcija imaju njihove dotfiles koji su svima dostupni na Github-u: Anish, Jon, Jose.

Prenosivost

Čest problem sa dotfiles jeste što podešavanja možda neće raditi u radu sa nekoliko mašina, npr. ukoliko imaju različite operativne sisteme ili shell-ove. Ponekad takođe želite da se podešavanja primjenjuju samo na mašini na kojoj u tom trenutku radite.

Postoje česti trikovi da vam to olakšaju. Ukoliko to datoteka sa podešavanjima podržava, koristite ekvivalent if izjava da bi na mašini primjenili specifična podešavanja. Na primer, vaš shell može imati nešto kao što je:

1 2 3 4 5 6 7 if [[ "$(uname)" == "Linux" ]]; then {do_something}; fi # Check before using shell-specific features if [[ "$SHELL" == "zsh" ]]; then {do_something}; fi # You can also make it machine-specific if [[ "$(hostname)" == "myServer" ]]; then {do_something}; fi

Ukoliko fajl sa podešavanjima to podržava, koristite includes. Na primer,

1 ~/.gitconfig
može imati podešavanje:

1 2 [include] path = ~/.gitconfig_local

Onda na svakoj mašini,

1 ~/.gitconfig_local
može sadržati specifična podešavanja za mašinu.

Ova ideja je takođe korisna ako želite da različiti programi dijele ista podešavanja. Na primer, ukoliko želite da i

1 bash
i
1 zsh
dijele iste pseudonime možete ih napisati u
1 .aliases
i imati sledeći blok u oba:

1 2 3 4 # Test if ~/.aliases exists and source it if [ -f ~/.aliases ]; then source ~/.aliases fi

Udaljene mašine

Kod programera je postalo često da koriste udaljene servere u njihovom svakodnevnom životu. Ukoliko morate da koristite udaljene servere da bi razvili backend software ili vam je potreban server sa visokim računarskim sposobnostima, na kraju ćete koristiti Secure Shell (SSH). Kao i za većinu alata koje smo prešli, SSH je veoma podesiv i vrijedan je učenja.

Da izvršite komandu

1 ssh
na serveru uradite sledeće:

Ovdje pokušavamo da ssh kao korisnik

1 foo
na serveru
1 bar.mit.edu
. Server može biti naznačen sa URL-om (kao što je
1 bar.mit.edu
) ili IP (nešto kao ). Kasnije ćemo vidjeti ako prilagodimo ssh config datoteku možete pristupiti samo koristeći nešto kao
1 ssh bar
.

Izvršavanje komandi

Funkcija

1 ssh
koja se često ne obazire jeste mogućnost da se komanda izvršava direktno.
1 ssh foobar@server ls
će izvršiti
1 ls
u home datoteci foobar. To radi sa pajpom, tako da će
1 ssh foobar@server ls | grep PATTERN
lokalno grepovati udaljeni output
1 ls
-a i
1 ls | ssh foobar@server grep PATTERN
će grepovati udaljeni lokani output
1 ls
.

SSH ključevi

Autentikacija na bazi ključeva koristi kriptografiju javnog ključa kako bi dokazala serveru da klijent posjeduje tajni privatni ključ bez otkrivanja ključa. Na ovaj način ne morate ponovo da unosite password svaki put. Ipak, privatni ključ (često kao

1 ~/.ssh/id_rsa
i još češće kao
1 ~/.ssh/id_ed25519
) je efektivno vaš password, tako ga i tretirajte.

Generisanje ključeva

Da bi generisali par možete izvršiti ssh-keygen.

1 ssh-keygen -o -a 100 -t ed25519 -f ~/.ssh/id_ed25519

Trebali bi da izaberete lozinku, da bi izbjegli da neko ko dođe do vašeg privatnog ključa ima autorizovani pristup serverima. Koristite ssh-agent ili gpg-agent tako da ne morate da kucate vašu lozinku svaki put.

Ako ste ikada podešavali pushing na GitHub koristeći SSH ključ, onda ste vjerovatno napravili korake koji su navedeni ovdje i već imate validan par ključeva. Da bi provjerili da li imate lozinku i da je potvrdite možete izvršiti

1 ssh-keygen -y -f /path/to/key
.

Autentikacija bazirana na ključevima

1 ssh
će provjeriti u
1 .ssh/authorized_keys
da bi odredio kog klijenta bi trebao da pusti. Da bi kopirali javni ključ ovdje možete koristiti:

1 cat .ssh/id_ed25519.pub | ssh foobar@remote 'cat >> ~/.ssh/authorized_keys'

Jednostavnije rešenje može biti postignuto sa

1 ssh-copy-id
tamo gdje je dostupno:

1 ssh-copy-id -i .ssh/id_ed25519.pub foobar@remote

Kopiranje datoteka preko SSH-a

Postoji mnogo načina da kopirate datoteke preko SSH:

  • 1 ssh+tee
    , najlakše je koristiti
    1 ssh
    izvršenje komande i STDIN input koristeći
    1 cat localfile | ssh remote_server tee serverfile
    . Sjetite se da tee ispisuje output iz STDIN u datoteku.
  • scp kada kopirate veliku količinu datoteka/direktorijuma, sigurna copy
    1 scp
    komanda je pogodnija jer se lakše može kretati kroz paths. Sintaksa je
    1 scp path/to/local_file remote_host:path/to/remote_file
    .
  • rsync je poboljšanje u odnosu na
    1 scp
    zbog detektovanja identičnih datoteka lokalno i udaljeno, i sprečavanja njihovog ponovnog kopiranja. Takođe omogućava bolju kontrolu nad symlinks, dozvolama i ima dodatne funkicje kao što su
    1 --partial
    flag koji može nastaviti iz prethodno prekinute kopije.
    1 rsync
    ima sličnu sintaksu kao i
    1 scp
    .

Prosleđivanje port-a

U mnogim scenarijima ćete naići na software koji sluša određene portove na mašini. Kada se ovo desi na vašoj lokalnoj mašini možete kucati

1 localhost:PORT
ili
1 127.0.0.1:PORT
, ali šta radite sa udaljenim serverima čiji port nije direktno dostupan kroz network/internet?

Ovo se naziva prosleđivanje port-a i dolazi u dvije varijatnte: Local Port Forwarding and Remote Port Forwarding (pogledajte slike za više detalja, slike su sa ovog StackOverflow posta.

Local Port Forwarding

img1

Remote Port Forwarding

img2

Najčešći scenario je local port forwarding, gdje service na udaljenoj mašini sluša port a vi želite da povežete port na lokalnoj mašini da biste ga proslijedili na udaljeni port. Na primer, ukoliko mi izvršimo

1 jupyter notebook
na udaljenom serveru koji sluša port
1 8888
. Plus, da bi proslijedili to na lokalni port
1 9999
, uradili bi
1 ssh -L 9999:localhost:8888 foobar@remote_server
i onda se prebacili na
1 locahost:9999
na našoj lokalnoj mašini.

SSH podešavanja

Prošli smo mnoge argumente koje možemo da proslijedimo. Izazovna alternativa jeste da se kreira shell pseudonim koji izgleda ovako:

1 alias my_server="ssh -i ~/.id_ed25519 --port 2222 -L 9999:localhost:8888 foobar@remote_server

Ipak, postoji bolja alternativa koristeći

1 ~/.ssh/config
.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Host vm User foobar HostName 172.16.174.141 Port 2222 IdentityFile ~/.ssh/id_ed25519 LocalForward 9999 localhost:8888 # Configs can also take wildcards Host *.mit.edu User foobaz

Dodatna prednost korišćenja

1 ~/.ssh/config
datoteke preko pseudonima jesto što drugi programi kao što su
1 scp
,
1 rsync
,
1 mosh
, itd. su u stanju da ga pročitaju i konvertuju podešavanja u odgovarajuće flag-ove.

Imajte na umu da

1 ~/.ssh/config
može biti razmatran kao dotfile, i uopšteno je u redu da bude uključen sa ostatkom vaših dotfiles. Ipak, ukoliko ga podesite da bude javan, razmislite o informacijama koje potencijalno pružate strancima na internetu, adrese vaših servera, korisnika, otvorenih portova, itd.. Ovo može olakšati neke vrste napada pa budite pažljivi kada je u pitanju dijeljenje vaših SSH podešavanja.

Konfiguracija na serveru je obično označena u

1 /etc/ssh/sshd_config
. Ovdje možete napraviti izmjene kao što je deaktiviranje autentikacije lozinke, mijenjanje ssh portova, omogućavanje X11 prosleđivanja, itd. Konfiguracijske postavke možete odrediti za svakog korisnika.

Ostalo

Čest problem prilikom povezivanja sa udaljenim serverom su prekidi veze zbog isključivanja/spavanja računara ili promjene mreže. Štaviše, može postati prilično frustrirajuće ukoliko neko ima značajan lag korišćenjem ssh-a. Mosh, mobilni shell, poboljšanje je u odnosu na ssh, omogućuje roming veze, povremeno povezivanje i pružanje inteligentnog lokalnog echo-a.

Ponekad je prikladno montirati ga u udaljenu datoteku. sshfs može montirati datoteku na udaljeni server lokalno, a zatim možete koristiti lokalni editor.

Shells & Frameworks

Tokom lekcije o shell alatima i scriptingu, prošli smo

1 bash
shell jer je on najprisutniji shell i većina sistema ga ima kao defaultnu opciju. Ipak, on nije jedina opcija.

Na primer,

1 zsh
shell je superset
1 bash
-a i pruža mnoge pogodnosti kao što su:

  • Pametniji globbing,
    1 **
  • Inline globbing/wildcard ekspanzija
  • Pravopisna korekcija
  • Bolje popunjavanje/odabir tabova
  • Path ekspanzija (
    1 cd /u/lo/b
    će se proširit kao
    1 /usr/local/bin
    )

Frameworks mogu poboljšati shell takođe. Neki popularni opšti frameworks su prezto ili ohmyz, i manji koji se fokusiraju na specifične funkcije kao što su zsh-syntax-highlighting ili zsh-history-substring-search. Shell kao što je fish uključuje mnoge user-friendly funkcije defaultno. Neke od tih funkcija uključuju

  • Pravi prompt
  • Označavanje sintaksnih komandi
  • Pretraga substring istorije
  • Dovršavanje flagova na bazi manpage-a
  • Pametnije auto dovršavanje
  • Prompt teme

Treba da imate na umu da kada koristite ove frameworke, da oni mogu usporiti vaš shell, posebno ukoliko kod koji oni izvršavaju nije optimizovan ili se radi o previše koda. Uvijek ga možete profilisati ili omogućiti funkcije koje ne koristite često ili ih ne vrednujete u odnosu na brzinu.

Emulatori Terminala

Zajedno sa podešavanjem vašeg shella, vrijedi uložiti malo vremena da bi izabrali emulator terminala i njegova podešavanja. Postoji mnogo emulatora terminala (ovdje je poređenje

S obzirom na to da možete provoditi stotine ili hiljade sati u vašem terminalu, isplati se da pogledate njegova podešavanja. Neki od tih stvari koje bi željeli da podesite u vašem terminalu uključuju:

  • Izbor fonta
  • Schemu boja
  • Prečice na tastaturi
  • Tab/Pane podrška
  • Scrollback podešavanja
  • Performanse (Neki noviji terminali kao što su Alacritty, ili kitty nude ubrzanje GPU-a).

Vježbe

Kontrola poslova

  1. Iz onoga što smo vidjeli, možemo koristiti neke

    1 ps aux | grep
    komande da dobijemo proces ID posla i zatim da ih ugasimo, ali postoji bolji način da to odradimo. Započnite
    1 sleep 10000
    posao u terminalu, prebacite ga u pozadinu sa
    1 Ctrl-Z
    i nastavite izvršavanje sa
    1 bg
    . Sada koristite pgrep da saznate ID procesa i pkill da bi ga ugasili bez toga da sami kucate ID procesa.(Nagovještaj: koristite
    1 -af
    flag).

  2. Recimo da ne želite da započnete proces dok se drugi ne završi, na koji način bi to riješili? U ovoj vježbi naš proces ograničavanja će uvijek biti

    1 sleep 60 &
    . Jedan način da ovo ostvarite jeste da koristite wait komandu. Pokušajte da pokrenete sleep komandu i da
    1 ls
    sačeka dok se proces u pozadini završi.

Ipak, ovakva strategija neće uspjeti ukoliko započnemo u drugoj bash sesiji, budući da

1 wait
jedino radi za child procese. Jedna funkcija o kojoj nismo raspravljali u zabilješkama jeste da će exit status
1 kill
komande biti nula za uspjeh i broj koji nije nula za neuspjeh.
1 kill -0
ne šalje signal ali će dati exit status koji nije nula ukoliko proces ne postoji. Napišite bash funkciju sa nazivom
1 pidwait
koja uzima ID procesa i čeka dok se dati proces ne završi. Trebali bi da koristite
1 sleep
da ne bi trošili CPU bez potrebe.

Multiplexeri Terminala

  1. Pratite ovaj
    1 tmux
    tutorijal i naučite kako da uradite neka osnovna podešavanja prateći ove korake.

Pseudonimi

  1. Kreirajte pseudonim
    1 dc
    koji se pretvara u
    1 cd
    kada ga pogrešno napišete.
  2. Pokrenite
    1 history | awk '{$1="";print substr($0,2)}' | sort | uniq -c | sort -n | tail -n 10
    da bi dobili vaših top 10 komandi koje najčešće koristite i razmislite da napišete kraće pseudonime za njih. Napomena: ovo radi za Bash; Ukoliko koristite ZSH, koristite
    1 history 1
    umjesto samo
    1 history
    .

Dotfiles

Hajde da vas ubrzamo sa dotfiles.

  1. Kreirajte folder za vaše dotfiles i postavite kontrolu verzije.
  2. Dodajte konfiguraciju za bar jedan folder, npr. vaš shell, sa nekim podešavanjem (za početak, može biti nešto tako jednostavno kao što je podešavanje vašeg shell prompta stavljajući
    1 $PS1
    ).
  3. Podesite način za bržu instalaciju vaših dotfiles (i bez ručnog truda) na novoj mašini. Ovo može biti jednostavno kao shell skripta koja poziva
    1 ln -s
    za svaku datoteku, ili možete koristiti specijalno sredstvo.
  4. Testirajte vašu instalacionu skriptu na svježoj virtualnoj mašini
  5. Prebacite sve svoje trenutne konfiguracije alata u skladište vaših dotfiles
  6. Objavite vaše dotfiles na GitHubu.

Udaljene mašine

Instalirajte Linux virtualnu mašinu (ili koristite već postojeću) za ovu vježbu. Ukoliko vam nisu poznate virtualne mašine pogledajte ovaj tutorijal da bi je instalirali.

  1. Idite na
    1 ~/.ssh/
    i provjerite da li imate par SSH ključeva tu. Ukoliko nemate, generišite ih sa
    1 ssh-keygen -o -a 100 -t ed25519
    . Preporučuje se da koristite password i
    1 ssh-agent
    , više informacija ovdje.
  2. Editujte
    1 .ssh/config
    da ima unos kakav slijedi
1 2 3 4 5 Host vm User username_goes_here HostName ip_goes_here IdentityFile ~/.ssh/id_ed25519 LocalForward 9999 localhost:8888
  1. Koristite
    1 ssh-copy-id vm
    da bi kopirali vaš ssh ključ na serveru.
  2. Pokrenite webserver na vašoj VM izvršavanjem
    1 python -m http.server 8888
    . Pristupite VM webserveru krećući se do
    1 http://localhost:9999
    u vašoj mašini.
  3. Uredite vaš SSH server config sa
    1 sudo vim /etc/ssh/sshd_config
    i onemogućite autentikaciju passworda editovanjem vrijednosti
    1 PasswordAuthentication
    . Onemogućite root login uređivanjem vrijednosti
    1 PermitRootLogin
    . Restartujte
    1 ssh
    servise sa
    1 sudo service sshd restart
    . Pokušajte ssh ponovo.
  4. (Izazov) Instalirajte mosh u VM i uspostavite konekciju. Zatim prekinite konekciju network adaptera sa serverom/VM. Da li se mosh može propisno oporaviti od toga?
  5. (Izazov) Pogledajte šta
    1 -N
    i
    1 -f
    flagovi rade u
    1 ssh
    i smislite koju komandu da izvršite da bi postigli port forwarding u pozadini.